ODGOVORNOST POJEDINACA PREMA DRUŠTVU

„Ne pitaj šta neko može uraditi za tebe, nego šta ti možeš uraditi za sebe i drugoga“

Prije nepunih godinu dana sam pisala tekst o društvenoj odgovornosti i na koji način javnost, a i specifične organizacije doživljavaju pojam, značenje i aktivnosti društveno odgovornog angažmana http://prime.ba/rijec-dvije-tri-o-drustvenoj-odgovornosti/.

Posmatrajući različite pojave u našem društvu, iako se mnoge situacije mogu preslikati i na zemlje u okruženju, neko je opšteprihvaćeno mišljenje da za pojedinca ili grupe pojedinaca treba uvijek da postoji neko drugi koji će da riješi određeni problem i/ili situaciju. Ne tako rijetko, odgovornost se prebacuje na nekog ko sa specifičnim problemom nema direktnu vezu, a ukoliko i ima, zahtjevi rijetko da imaju smisao i opštu dugoročnu korist.

Situaciju otežava život u sistemu bez sistema, bez održivih dugoročnih strategija, korupcija o koju se spotičemo čim se zakorači s kućnog praga. Ali ako je tako sve loše, a jeste i daleko gore, zbog čega se promjene koje su neophodne svode samo na izjave „Država mi nije dala“, „Lopovi, samo kradu“ „Jadan narod“. Ove izjave su  postali dio svakodnevne komunikacije kod ljudi, bez obzira …

Pročitajte ostatak

Da li Bosna i Hercegovina stvarno štiti domaću proizvodnju?

Tekst je napisan prije nešto više od pola godine u danima kada je bilo aktuelna zabrana uvoza mlijeka i mliječnih proizvoda iz Bosne i Hercegovine u Republiku Hrvatsku. Kada bi se ista situacija desila i danas, reakcija bh. političara, ali i javnosti, sumnjam da bi bila drugačija. A što se situacije oko domaće proizvodnje i njene „zaštite“ tiče, tu je situacija već decenijama nepromijenjena, a uz nepostojanje politika i strategija, možemo pretpostaviti šta će se dešavati i u narednim godinama.

Raditi nešto iz inata znači da nemaš argumente, strategiju ni cilj, nego samo taj inat, a od inata se ne živi.

Neozbiljno je kad pojedini bh. zvaničnici od građana traže da bojkotuju proizvode koji dolaze iz neke specifične zemlje samo zbog toga što možda ta zemlja ima malo drugačiju politiku uvoza i / ili želi da zaštiti svoje lokalne proizvođače ili koji god to razlozi bili, argumentovani ili ne, apsolutno je nebitno. Nas ne treba da brine ta zemlja koja je uradila to što jeste, nas treba da brine naša zemlja i politika koju mi imamo. Istupi pojedinih bh. zvaničnika …

Pročitajte ostatak

Zeleni gradovi

Većina svjetske populacije danas živi u gradovima, a procjenjuje se da će do 2050. godine čak 70% ljudi živjeti u urbanim sredinama. Gradovi su veliki konzumenti resursa, te glavni izvor emisije stakleničkih gasova. Danas je pred nama izazov ekonomskog rasta i stabilnosti uz obezbjeđivanje kvaliteta života u gradovima, odnosno veliko pitanje na koji način „rasti zeleno“  i razvijati se održivo. Upravljanje urbanim sredinama je postao jedan od najvećih razvojnih izazova 21. vijeka.

Koncept „zelenih gradova“, promoviše prelazak na čistiju, zdraviju i ekonomski održiviju budućnost kroz poboljšanje efikasnosti i investiranje u obnovljive tehnologije te reformu u propisima koji se tiču oblasti izgradnje objekata, upravljanja energetskim resursima, upravljanja otpadom i transportom. S obzirom da 75% od ukupne svjetske energije  konzumiraju gradovi, neophodno je da se smanji emisija stakleničkih gasova i to još juče!

Trenutno se većina svijeta oslanja na zastarjele sisteme električne energije koji su izuzetno neefikasni i „prljavi“. Da bi gradovi postali održiviji, neophodno je redizajnirati postojeći pristup, preći na obnovljive izvore energije i implementirati novija rješenja. Zgrade čine gotovo trećinu svih globalnih emisija stakleničkih gasova a kroz jednostavne sisteme efikasnosti …

Pročitajte ostatak

Riječ, dvije, tri o društvenoj odgovornosti

„Mi smo društveno odgovorni, učestvujemo u humanitarnim akcijama“ česti su odgovori kompanija kod nas na pitanje o njihovoj korporativno društvenoj odgovornosti. Ove aktivnosti su uglavnom ad hoc humanitarne akcije gdje kompanije odgovaraju na pozive za finansijsku podršku nekih udruženja ili pojedinaca. Divno je što su ove kompanije osjetljive na potrebe pojedinaca ili grupa, što uprave ovih kompanija žele pomoći na način koji je u tom momentu nekom potreban, ali da li je to sve što društvena odgovornost treba da bude? Dala bih malo kasnije odgovor na ovo pitanje, neka ostane za razmišljati dok dalje čitate ovaj tekst.

S obzirom da se kod nas, pri ovome mislim i na zemlje u regionu, pojam korporativne društvene odgovornosti tek polako, često nespretno, uvodi u poslovanje nekih kompanija, dolazi do nerazumijevanja samih kompanija šta ta korporativna društvena odgovornost zapravo znači. Ovome je uzrok i prilično nerazumijevanje javnosti o tome čime treba da se bavi biznis sektor, šta su obaveze institucija i donosioca odluka, čime treba da se bave udruženja građana, odnosno popularno zvani nevladin sektor, a kako treba da se ponašaju građani u izgrađivanju …

Pročitajte ostatak
kozmetika

KOMERCIJALIZACIJA HIGIJENE

Na policama u kupatilu, kuhinji, u ličnim torbicama, kancelarijama, u utičnicama, svuda oko nas su hemijski preparati bez kojih mnogi smatraju da je život nemoguć.

Sredstva za ličnu higijenu i higijenu prostora i ostala sredstva za pranje i održavanje čistoće i „svježine“ domaćinstava i prostora uopšte, najagresivnije zauzimaju medijski prostor za promociju.

Ove reklame su ukrale ljudima samopouzdanje, ali očigledno i razum. Natjerale su nas da mislimo da smo prljavi ma koliko čisti bili, da nismo poželjni, jer nam trepavice nisu dovoljno izvolumenizirane, da su površine u kupatilu i kuhinji i sve oko nas leglo patogena koji nam prijete sigurnom smrću, pa smo police počeli tovariti raznoraznim preparatima koji su često vrlo agresivni i po naše zdravlje i životnu sredinu.

Nasilna i bezobrazna komercijalizacija higijene je postavila i neke nove trendove koji su na žalost postali pravilo.

Krenuću od naše kože. Ono što moramo imati na umu jeste to da je naša koža i naš saveznik u borbi protiv bolesti, a to nam omogućava „kiseli omotač“ koji pokriva našu kožu, …

Pročitajte ostatak