Društvene teme, društvena odgovornost, uloga organizacija i korporacija u zagovaranju i postizanju društvene promjene

Autor: Miloš Đajić

World cafe predstavlja odličan alat za prikupljanje mišljenja učesnika i učesnica nekog događaja. U dinamičnom okruženju sa jasno definisanim temama učesnici i učesnice nekog događaja mogu u kratkom vremenskom roku izneti svoje različite ideje i predloge. Po principu „ništa nije glupo“ moderatori world cafe radionice prikupljaju mišljenja za svojim stolom razgovorajući sa učesnicama i učesnicima.

Osnovni zaključci teme koju sam moderirao mogu se sažeti u sledeće:
– Lokalni javni interes se najbolje konstituiše u komunikaciji kompanija sa različitim društvenim akterima u zajednici (primer Rudnika);
– Građani slabo poznaju svoja prava;
– NVO-i i različite inicijative najčešće rade posao koji bi trebala država da radi;
– Mediji su prisiljeni na hiperprodukciju vesti a nas konzumente okruženje nas tera da sve znamo;
– Kompanije treba da se bave suštinskim problemima zajednice a ne svojim marketinškim ciljevima;
– Trenutno je za kompanije na snazi politika – ne oglašavam se ako nemam predlog rešenja.

Tokom diskusije čuli su se vrlo konretni i konstruktivni predlozi. Mnogi učesnici su govorili o tome da je javni interes nametnut od strane vlasti ili/i medija. Da se Javni interes ne konstituiše u onom izvornom obliku. Građanke i građani nemaju svest o tome šta je JAVNO i da je tu najbolji primer javno zdravlje. Ključni zadatak za kompanije da CSR aktivnosti ne smeju biti kratkog daha već da se mora postaviti stalan model. Ukazalo se na to da su CSR aktivnosti često samo forma a da gube suštinu. Da su najčešće profitno orijentisane. Takođe kada se dođe do suštine problema, povlači se kočnica jer onda kompanija ulazi na polje politike što im nije u fokusu. Ukazano je da se kanali komunikacije sa lokalnom zajednicom moraju držati otvorenim. Ključno je pitanje kako se određuje tema društveno odgovornog poslovanja? Dat je primer slovenačke firme JUB koja proizvodi boje kako su oni uz pomoć zajednice i dogovora sa njom proširi kapacitete iako su kompanija koja spada u hemijsku industriju i zagađuje životnu okolinu. Da su udruživanje i partnerstva postala praksa što je dobro.

Dosta prostora u diskusiji su zauzeli primeri oglašivača i sponzora. Navedene su Mozzart kladionice kao primer loše postavljenog cilja. S jedne strane se promoviše klađenje i zavisnost a s druge pomaže zdravlje i sport. To nisu komplementarne već suprotstavljene stvari koje izazivaju podele. Posebno su kao društvena grupa istaknuti mladi i da se njima niko ne bavi. Potreban nam je partizanski oblik borbe sa vlašću – da se boriš a da ih ne provociraš. Istaknute su recimo kampanje koje su postigle određenu vidljivost ali je u njima učestvovalo malo ljudi i samo su bile orijentisane na branding kompanija.