Gdje prestaje Srđan Puhalo, a počinje firma Prime Communications?
Znate ja sam “poznati” banjalučki psiholog kojeg pitaju za mišljenje o svemu i svačemu.Takođe ja iznosim svoje mišljenje na portalu frontal.ba i kada to od mene niko ne traži. Istovremeno ja sam istraživač u formi koja se zove Prime Communications.
Pa u čemu je onda problem, pitate se?
Ima ih više:
- Moji stavovi i stavovi firme mogu da budu veoma suprostavljeni.
- Moji stavovi i stavovi klijenta mogu biti veoma suprostavljeni.
- Moji stavovi i stavovi javnosti mogu biti veoma suprostavljeni.
Svaka profesija se susreće sa ovim problemimam, ali to nije tako važno da li vam je pekar socijaldemokrata, stolar antiglobalista ili hirurg nacionalista. Kod istraživača javnog mnjenja to se percipira kao VELIKI problem. Od njega se očekuje da bude neutralan i po mogućnosti da drži “jezik za zubima”.
Ali tada nastupa nešto što se zove metodologija istraživanja javnog mnjenja. Ona pomaže svakom istraživaču da postane dobar zanatlija koji će svoj posao uraditi najbolje što je moguće tako što će se pridržavati određenih pravila. Ako se pridržavate tih pravila posao će biti urađen kako treba, bez obzira da li je istraživač liberal, nacionalista ili antiglobalista. Pravila postoje kod kreiranja uzorka, kod konstruisanja upitnika, za terenski rad i kod obrade podataka. Ona su prilično jasna i možete ih pročitati u bilo kojem udžbeniku Metodologije istraživanja.
Problemi mogu da nastanu kod interpretacije rezultata.
Dilema je sasvim jasna da li konstati činjenično stanje ili ga i vrednovati. Najbolje da to pokažemo na konkretnom primjeru. U donjem grafikonu vidimo da je 55% građana protivi ulaski Bosne i Hercegovine u NATO, dok 24,1% to podržava, ali teško je reći da li je taj procenat protivljenja ili prihvatanja visok ili nizak. Za neke od vas ovaj procenat prihvatanja ulaska BiH u NATO je prilično mali, ali za druge može da bude veoma veliki. Sve zavisi od vrste naočara (znanje, iskustvo, predhodni stavovi o NATO-u i sl.) koristite.
Najveći broj istraživača to zna i klone se bombastičnih zaključaka, što obično razočara klijenta ili javnost. Da bi se takvi zaključci donosili potrebno je mnogo više ulaznih podataka, vremena (kontinuirana i složenija istraživanja) i analize.
Klijenti najčešće nemaju razumjevanja ni budžeta za te stvari.
Nadam se da sam vas barem malo ubjedio da stavovi Srđana Puhala ni na koji način ne utiču na kvalitet istraživanja koje obavljaju istraživači u Prime Communications.
I na kraju želio bih da vas upozorim da naručeno istraživanje, ne znači i naručeni rezultati, ali o tome neki drugi put.
