GUGLANJE ĆE TEŠKO DOVESTI TURISTE I LJUBITELJE MUZEJA U BiH

GUGLANJE ĆE TEŠKO DOVESTI TURISTE I LJUBITELJE MUZEJA U BiH

Nakon teksta Kako fudbalski klubovi Premijer lige BiH koriste internet i društvene mreže odlučila sam da istražim kako to rade institucije kulture u Bosni i Hercegovini. Krenula sam od muzeja u BiH, a u nastavku je analiza njihovog prisustva na internetu i korištenja društvenih mreža uopšte.

Prvi problem sa kojim sam se srela jeste nepostojanje baze muzeja u BiH na internetu. Ako postoji, a ja je nisam našla, javite mi da znam. Zato sam morala koristiti više izvora, prije svega Visit my country, te Facebook pretragu. Na taj način sam uspjela naći tridesetak muzeja, ali sam nekako sigurna da ih u BiH imamo više.

Muzeji u BiH koji imaju web stranicu ili neki kanal za komunikaciju na društvenim mrežama

Nemaju svi muzeji u BiH koje sam našla čak ni web stranice. Osim toga, ni one koje imaju često nisu dostojne ustanova koju predstavljaju. To mi je bilo jako teško gledati.

Historijski muzej u BiH ima web stranicu na http://www.muzej.ba/ Vidi se da je to stari tip web stranice, ali je bar pohvalno što imaju englesku verziju. Na stranici nemaju link ka društvenim mrežama, ali sam na Facebooku našla da za komunikaciju koriste obični Facebook profil sa nešto preko 2.200 prijatelja https://www.facebook.com/historijski.muzejbih

Web stranicu ima i Tunel spasa http://tunelspasa.ba/ ali nemaju englesku verziju. Na web stranici imaju poveznicu ka Facebook stranici https://www.facebook.com/tunelspasa na kojoj imaju 997 fanova. Tu sam našla da su nedavno otvorili i Twitter profil https://twitter.com/TunnelOf na kojem imaju 53 pratilaca za sada.

Muzej Hercegovine u Mostaru ima vrlo lijepu i korisnu web stranicu sa prevodima na engleski, njemački, francuski i italijanski jezik http://www.muzejhercegovine.com/web/ ali nemaju nalog ni za jednu društvenu mrežu.

Muzej Sarajeva, u čijem sastavu se nalaze depandansi Muzej Sarajevo 1878-1918, Svrzina kuća, Despića kuća, Muzej Jevreja BiH i Brusa Bezistan, imaju lijepu web stranicu na našem i engleskom jeziku http://muzejsarajeva.ba/bs/ Na njoj nemaju poveznice sa društvenim mrežama, a na Facebooku sam našla profil sa 400 i nešto prijatelja na kojem su komunicirali do kraja prošle godine https://www.facebook.com/profile.php?id=100006055575802&ref=br_rs

Muzej Republike Srpske ima web stranicu na srpskom i engleskom jeziku http://www.muzejrs.com/ Na njoj nemaju poveznicu ka bilo kojoj društvenoj mreži, ali sam na Facebooku našla obični Facebook profil https://www.facebook.com/muzejrs.banjaluka sa 1455 prijatelja na kojem komuniciraju prilično redovno.

Muzej grada Zenice ima web stranicu na bosanskom i engleskom jeziku http://zemuzej.ba/?page_id=210 Na njoj nemaju link ka Facebook stranici koju koriste inače https://www.facebook.com/pages/Muzej-grada-Zenice-Zenica-City-Museum/683883814976785 i na kojoj imaju 2.380 fanova.

Muzej Alija Izetbegović ima web stranicu http://www.muzejalijaizetbegovic.ba/en/ na bosanskom, engleskom, turskom i njemačkom jeziku. Nisam našla poveznicu na stranici, ali na Facebooku jesam stranicu sa 3.804 fana https://www.facebook.com/pages/Muzej-Alija-Izetbegovic/335549496529523

Zavičajni muzej Travnik osim domaće ima i englesku verziju http://muzejtravnik.ba/ . Takođe imaju na stranici poveznicu ka Facebook profilu koji koriste https://www.facebook.com/zavicajni.muzejtravnik na kojem imaju nekih 1260 prijatelja.

Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske koristi Facebook stranicu sa 1.459 fanova https://www.facebook.com/muzejsurs Na njoj se nalazi i web adresa http://www.msurs.org/ na kojoj nema stranice muzeja jer je očito istekla domena ili je hakovana.

fbstranice

Slična stvar je sa Art kućom Sevdaha – koriste Facebook stranicu sa 4.993 fana https://www.facebook.com/pages/Art-Kuca-Sevdaha/53939534405. Iako u podacima piše da im je web stranica na http://www.artkucasevdaha.ba/ ta stranica nije u funkciji.

Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine koristi Facebook stranicu na https://www.facebook.com/muzejknjizevnostiipozorisneumjetnostibih Imaju 1.398 fanova na njoj. Nisam uspjela da nađem njihovu web stranicu. Vrlo vjerovatno da je nemaju.

Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine ne radi već više od 2 godine. Ipak, na njihovoj Facebook stranici sa 3.118 fanova https://www.facebook.com/pages/Zemaljski-muzej-Bosne-i-Hercegovine/231257734195 često možemo pročitati informacije vezane za probleme ovog muzeja. Domena http://www.zemaljskimuzej.ba/ nije u funkciji.

Zavičajni muzej Visoko ima Facebook stranicu na https://www.facebook.com/ZavicajnimuzejVisoko sa 78 fanova. Njihova stranica je na http://www.zavicajnimuzej.com/ ali u toku pisanja teksta nije bila dostupna.

Muzej Hercegovine Trebinje ima lijepu web stranicu na srpskom i engleskom http://muzejhercegovine.org/ Na njoj imaju i vidljivu poveznicu na Facebook stranicu https://www.facebook.com/muzejhercegovine.trebinje na kojoj imaju 5.439 fanova

Muzej Stare Hercegovine Foča ima Facebook stranicu sa 460 fanova https://www.facebook.com/pages/Muzej-Stare-Hercegovine-Fo%C4%8Da/1571215859774221?sk=timeline Nisam našla da li imaju web stranicu.

Muzej Bitka za ranjenike na Neretvi ima web stranicu http://www.muzej-jablanica.com/ i imaju i englesku verziju.

Osim ovih muzeja našla sam da postoje još na primjer Zavičajni muzej Konjic koji koristi samo Facebook profil, Olimpijski muzej u Sarajevu koji ima svoj kutak na web stranici OK BiH – http://www.okbih.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=103&Itemid=21&lang=ba , zatim Stara pravoslavna crkva, Muzej rezbarstva Mulićev rekord u Konjicu, Muzej Franjevačkog samostana Rama-Šćit, Regionalni muzej Doboj te Muzej samostana sv. Ante na Humcu.

Kako rekoh na početku, moguće da ima još nekih koje sam propustila.

Zaključak

Činjenica jeste da je kultura u BiH na jako niskim granama i često nema podršku struktura vlasti. Muzeji se uglavnom finansiraju iz budžeta. Čak mislim da se većina ovih koje sam nabrojala  finansira na taj način. Međutim, nedostatak sredstava može kod različitih ljudi izazvati različite reakcije.

Kod kreativnih i onih koji žele da zaista naprave nešto i urade najbolji posao koji mogu, nedostatak sredstava često dovede do pronalaska novih i zanimljivih načina za rješenje određenih problema. Onima kojima je svejedno nedostatak sredstava posluži kao izgovor da ne rade ništa više od onog što moraju da rade.

To je moj generalni zaključak nakon ovih par dana koliko se bavim muzejima i internetom.

Znate koliko košta da svaki muzej dobije normalnu Facebook stranicu (ne Facebook profil jer muzej nema ličnu kartu ni JMBG) i kvalitetno unesene podatke na Google Maps? Ne košta ništa, besplatno je. Zahtijeva samo malo vremena i istinske posvećenosti nekoga u muzeju ko zna šta bi to bilo zanimljivo ljudima – potencijalnim posjetiocima.

Sama domena i hosting za web stranicu koštaju maksimalno 100 KM za godinu dana. Izrada web stranice činjenica košta nešto više, posebno ako je radite dvojezično bar, ali za najviše 2.000 KM može svaki muzej imati pristojnu web stranicu koja će ga reprezentativno predstavljati cijelom svijetu, 24 sata dnevno. Može to i puno jeftinije, znam. Samo je pitanje ko ima koliko volje i znanja da to napravi.

Sigurna sam da toliko novca, možda čak i puno više, muzeji potroše na papirne pozivnice ili štampanje letaka ili nešto treće.

Jeste da nas muzeji po svojoj funkciji uglavnom vraćaju u prošlost, ali to ne znači da oni sami treba da rade kao da su zastali tamo. Jer, čemu uopšte služe ako ih niko ne posjećuje ili niko ne zna za njih?

Dobri primjeri muzeja na internetu

Malo sam istraživala da nađem dobre primjere muzeja na internetu, pa evo nekoliko.

Muzej prekinutih veza – za njega ste vjerovatno svi čuli. Nalazi se u Zagrebu, a komunicira sa fanovima širom svijeta. Da, takva mu je postavka, reći ćete. Slažem se, na ljubav će se uvijek uhvatiti mnogi i mnogo je lakše komunicirati takve priče. Kako oni to rade pogledajte na njihovoj web stranici http://brokenships.com/hr Imaju Facebook, Twitter, Pinterest, Foursquare, Tumblr pa čak i Google+.

Još dva zanimljiva primjera sam našla u Hrvatskoj – Peek&Poke i Muzej djetinjstva u Rijeci. Trenutno su im web stranice u rekonstrukciji, ali je zanimljivo pratiti i njihove Facebook i Twitter profile. Peek&Poke na Facebooku https://www.facebook.com/PeekandPoke ima 4.279 fanova a prvi su i na TripAdvisoru za Rijeku. Muzej djetinjstva ima 2.770 fanova https://www.facebook.com/Muzejdjetinjstva.

Oba ova muzeja, a mislim i Muzej prekinutih veza, se ne finansiraju iz budžeta.

U Srbiji sam našla 2 takođe zanimljiva primjera. U pitanju su Muzej Vojvodine http://www.muzejvojvodine.org.rs/ u Novom Sadu i Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu http://www.mpu.rs/

Oba na web stranicama imaju linkove ka društvenim mrežama na kojima komuniciraju sa fanovima – posjetiteljima. Posebno mi se svidjela priprema za izložbu Tašnice. Pozvali su sve ljude koji imaju stare tašnice da im dostave fotografije koje postavljaju na Tumblr blog Tašnice – http://tasnice.tumblr.com/ Nakon što se izložba održi tašnice će biti vraćene vlasnicima.

Možete dodati još zanimljivih primjera u komentarima, možda pomogne ako neko iz nekog od naših muzeja pročita tekst.

Eto primjera muzeja koji se bave starim stvarima na novi i moderan način. Nije da se ne može, zar ne?

 

 

 

 

(4) Komentari
  1. Zanimljiv dodatak jeste u tome sto i mozda pored volje da se odradi jako dobar sajt, jednostavno slabo ko zeli da plati odgovarajucu sumu novca za takav rad. Definitivno treba nesto uraditi po pitanju sajtova kako i social media presence.

    Jos jedna stvar, sajtovi MORAJU biti responsive – jer prema svim istrazivanjima na koja sam naletio, mobile je prestigao desktop.

    1. Apsolutno se slažem. Neki čak neće uopšte da pričaju o web stranicama a kamoli da angažuju nekog na izradi istog. Često čujem od ljudi: „Ma šta će to nama, ne treba nam!“ Kao da još uvijek ne shvataju da je tehnologija napredovala toliko da ne samo institucije i javne ustanove, firme imaju web stranice nego i pojedinci (ljudi koji imaju hobi pa ga prezentuju javnosti preko weba).

      Toliko mnogo mogu dobiti na poštovanju i na posjetiocima sa finom web stranicom i profilima/stranicama na društvenim mrežama.

  2. Sticajem okolnosti i doktorskih studija dolazim gotovo svakodnevno u dodir sa ovakvim informacijama. Iako u Srbiji vise od polovine stanovnistva koristi drustvene mreze, cini se da jos uvek ne znaju da ih koriste (npr. profil vs. Fb strana) i taj pro bono rad nema ko da ponudi… Ipak, ima i svetlih primera. Tako Muzej pozorisne umetnosti organizuje radionice za omladinu (djake) na kojima su likovi iz pozorisnih predstava „upakovani“ u drustvene mreze i ucesnici kreiraju/bave se Fb profilima tih likova i pretpostavljenim nacinom njihove komunikacije tamo. No, kako u Srbiji sve izgleda kao da smo u jednom od Nusicevih komada, ovo i nije tako tesko sprovesti u delo… Ipak, pohvala za Muzej koji se bavi integrisanjem pozorisnih komada i drustvenih mreza i Irinu Kikic koja radi sa omladinom u toj kuci. 🙂

Ostavite odgovor