Isplati li se marketing na Facebooku – 1. Dio – Billboardi vs Facebook
Prije par dana krenem do mame i tate i pažnju mi dva puta privuku džambo panoi postavljeni uz cestu.
Prvi sam mogla pročitati tek kad sam mu prišla na par metara, a i trajalo je jer ima nekoliko rečenica na njemu.
Za drugi sam iz daljine mislila da je reklama za Pepsi, zbog logotipa. Onda sam naišla na poziciju u kojoj se vidi cijeli, da ga ne zaklanja zelenilo. Stajala par minuta pokušavajući shvatiti poruku sa panoa. Skontala sam da je u pitanju reklama za klima uređaje ali evo, ni nakon nekoliko dana ja ne razumijem poruku koja kaže “Pogodi koji ima curu”. Isti momak na dvije fotografije, na jednoj oznojen ispod pazuha, na drugoj ne. Gdje je cura u svemu tome i šta sve to znači nemam pojma, ako neko zna neka me prosvijetli u komentarima slobodno.
Poruka svakako nije tema ovog teksta. Tema je izbor kanala za promociju proizvoda i prenošenje poruka kupcima.
Pitam se koliko je danas efektno ulaganje u džambo panoe?
Kada pogledam ova dva primjera, mogu zaključiti da su šanse da ih pročita neko iz automobila nikakve. Ok, u pješačkoj su zoni pa ima to nešto pješaka koji će ih vidjeti i pročitati.
Onda pogledam na primjer cijene takvih plakata (proguglajte malo za tačne cifre – zavise od lokacije, trajanja kampanje i veličine panoa) a najeftinija mjesečna kampanja košta 600 KM + plakati oko 50 do 100 KM + lijepljenje 30 do 50 KM (minimum 350 eura) pa se zamislim.
Koliko ljudi može vidjeti ovakvu jednu reklamu?
Koliki je povrat na investiciju, famozni ROI, kod ovakvog plakata?
Je li neko odvojio bar jedan dan da prestoji pored njega i prebroji sve one koji prođu, pa da ih dalje razvrsta na one koji su prošli spuštene glave i nisu ni pogledali plakat, i na one koji su bacili pogled i pročitali šta piše? Je li neko dalje pratio te koji su pročitali šta piše i ustanovio da li su nakon dolaska kući otišli na web stranicu firme ili na neki drugi način potražili dodatnu informaciju o reklamiranom proizvodu? I da li je taj neko možda stvarno i kupio proizvod?
Sumnjam da je tako nešto uopšte moguće. Ali realno, još uvijek ćete na našim prostorima pronaći više menadžera i biznismena koji će lakše izdvojiti 500 KM za jedan džambo plakat (billboard), nego za kampanju na Facebooku. A realno, sa 500 KM na Facebooku možete vaš proizvod predstaviti mnogo većem broju ljudi, skoro pa potpuno precizno ciljanih, nego sa jednim džambo panoom.
I taj pano ne mora biti sakriven napola u neko drveće.
I tu reklamu neće vidjeti samo oni ljudi koji u toku tih mjesec dana prođu konkretnom ulicom.
I nikoga od njih ne morate pratiti da saznate da li su nakon prolaska pored reklame potražili ili pročitali dodatne informacije o proizvodima koje reklamirate – sve te informacije stoje tu pred vama, na klik od vas.
Osim toga, takva vrsta reklamiranja vam pruža više mogućnosti, uključujući onakve kakve nemate kod reklamiranja na džambo panoima.
Možete, na primjer, mijenjati vaše poruke tokom kampanje.
Možete, na primjer, otkriti kako ljudi ne razumiju vašu poruku koja kaže “Pogodi koji ima curu”, pa je onda dodatno objasniti ili izmijeniti, da svima bude jasno šta ste htjeli reći. A zbog toga niko ne mora da se penje na ljestve, lijepi neke nove plakate ili da sve to dodatno plaćate.
Na kraju ono što Gary Vaynerchuck često pominje u svojim predavanjima, a veoma je bitno – obratite pažnju kad se vozite cestom – šta rade ljudi na mjestu suvozača? Koliko njih gleda okolo u panoe i okolinu, a koliko ih tokom vožnje pilji u telefon u ruci? Kako Gary reče – najstrašnije je to što ćete često vidjeti i vozače koji pilje u telefone a ne u cestu kojom voze.
Ili jednostavno pođite od sebe – koliko vi gledate i čitate šta na tim panoima piše? Šta radite sa tim informacijama kasnije? Zapišete u svesku pa provjeravate kad dođete kući?
I ja isto :))
Napomena: suština teksta nije da kažemo da je oglašavanje na džambo plakatima potpuno besmisleno nego da, kod planiranja kampanje, treba imati na umu kome i kako se obraćamo ali i da, s obzirom da su nam sve češće potrebni tačni rezultati o efektima kampanje, imamo upravo takav prostor za oglašavanje na Facebooku.
(6) Comments
CaraDara
Ovaj bilbord sa curom i flekama me je jako iznervirao jer sam ga shvatila u najgorem mogućem smislu – da se cura brine o njemu i da zato nema fleke. Bog dragi zna kako sam došla do tog zaključka ali ja klimu nisam vidjela dok se nije povela neka priča o toj reklama. Ni sad je ne volim iako mi nije ništa kriva 🙂
Hana Kazazović
Ili je cura kupila klimu 🙂
Stefan
Ja sam prosle godine vidio plakat na stanici u centru grada.
U pitanju je bila reklama za neke suplemente za bodibilding.
Ljudi su stavili na plakat poruku da ako udjes na njihov sajt i upises kupon, dobijes popust na suplemente, tipa 20%. Znaci oni mogu direktno pratiti koliki ROI imaju od kampanje. I po mom misljenju je to skroz dobar nacin pracenja efektivnosti kampanje. S tim da naravno, ko god planira stavljati bilbord, trebalo bi takodje da ima jos jedan kanal za reklamiranje(social media, TV, radio, itd) da uporedi koji bolje radi.
Ipak, FB je definitivno najjaci nacin za reklamiranje, upravo zbog mogucnosti dobrog ciljanja.
Vladan
Složio bih se sa tekstom. Sad ću napisati
neka moja mišljenja. Komentari iznad su realni. Bilbordi su loša reklama po meni, ja nijedan nisam pogledao u zadnje vreme, te su iz tog razloga za mene gubljenje vremena i novca. Tačno je i da naši ljudi još uvek veruju u reklamu tog tipa, jer su donekle neobavešteni, a donekle i izmanipulisani pričom rekla kazala. Na sve to kad se doda i netrpeljivost prema webu, iz ko zna kojih razloga. Najviše neobaveštenost, uzak stav, i bogami ne moć sa snalaženjem u tehnologijama i njihovo ne razumevanje! To se odnosi na generacije Tito. Ali nove generacije su totalno na internetu, te po mom mišljenju treba da prodje još 10 god. za veći boljitak. To će automatski povući i Tito generacije. Mada oni se drže uvek ustaljenih metoda, ali će biti primorani na net, jer će trpeti gubitke ali opet kažem za 10 god. Jer to je neko vreme potrebno za osvešćivanje.. Tad ćeš ih istresti iz gaća klinci koji vladaju web tehnologijma i uzeti im pare na neminovnost. Te im ja savetujem na vreme da se prestroje. Ali dobro nije ni bitno. Ima i fb svoje mane ali je daleko bolji od bilborda. Ne bih sad ovde da se reklamiram sa linkom do teksta koji ima sve potrebne informacije o tim manama. Lepo napisano Hana. Mada ja volim da kažem Hana nana blogerka balkana 😉
Hana Kazazović
Vladane, hvala na komentaru i na komplimentu 🙂
Sa svim se slažem, treba vremena. A o manama kod reklamiranja na Facebooku ću pisati poseban tekst svakako.
doktor
Nema lošeg marketinga,treba koristiti sve dostupne kanale za promociju.Biti prisutan na svim platformama je stvar od kritične vaznosti ,teba raditi ono sto većina tvrtki izbjegava to znači istaknuti se od konkurencije i pribliziti kupcima na pametniji nacin.Jedan od tih načina je upravo tradicionalni offline marketing,upravo radi more reklama na internetu i web stranica .tako dobivate više pažnje i prostora za vasu tvrtku.Šanse da jedna mala tvrka na googlu dodje na prvu stranice trazilice su jako male veći igrači i vlelike tvrtke dominiraju webom.
Zasto dosta prestiznih kompanija,tvrtki i trgovina u svijetu i dalje koriste tradicionalne tradicionalne offline metode?Odgovor je jasan, jer funckioniraju vrlo dobro,kupci više vjeruju takvim tvrtkama i stvaraju određeni kredibilitet kod potencijalnih klijenata.Naravno ,web stranice su pod default danas i svaka tvrtka koja imalo drzi do sebe bi jetrebala imati.Offline metode su najbolji način ,ako pokušavate dobiti veci traffic na vasoj web stranici,gdje ljude mozete informirati detaljnije o ponudi i usluzi koju nudite..