Klimoglavci i eksperti

Mnogo novinara nas je u Prime zvalo da prije ove predizborne kampanje komentarišemo kako su stranke odabrale slogane, vodile terenske kampanje (od vrata do vrata i telefonske ankete) uradile vizuelne identitete, kreirale kampanje i komunicirale s biračima.

Još krajem prošle godine sam u jednom intervjuu rekao da agencija neće raditi kampanju bilo kojoj političkoj stranci. Obećanje smo i održali ako je bilo dosta poziva i molbi a neki su se čak i naljutili jer im nisam želio pomoći ni kao pojedinac za razliku od prošlih izbora.

Sada kada vidim kako izgledaju kampanje većine političkih partija veoma sam sretan zbog takve odluke. Kampanje nisu pokazale ništa novo, pojedine stranke imaju po 5, 6 različitih kreativnih rješenja a da ne govorim da gotovo nijedna nije uradila ništa originalno, inovativno i zanimljivo biračima.

Programi i poruke su uopšteni, po principu copy-paste, građanima nije ponuđeno ništa novo i konkretno u programima, pozicija i opozicija imaju istu retoriku a izborna scenografija i ikonografija su kod većine stranaka na nivou prvih poslijeratnih izbora 96.godine a obećanja o blagostanju bi se postidile i bogate evropske zemlje.

Internet i nove socijalne mreže su po prvi put omogućavale političkim strankama da veoma lako dođu do najvažnije ciljne grupe a to nisu njihovi članovi nego apstinenti. Facebook i Twitter nisu iskorišteni ni 5% od potencijala koji su imali na ovim izborima. I da ne nabrajam dalje greške i propuste u vođenju i kreiranju kampanja jer bih o svakoj od ovih tema mogao napisati poseban blog.

Gdje je catch, što bi rekao Crni Gruja? Catch ili još bolje kvaka je u KLIMOGLAVCIMA.

Klimoglavci su oni koji su tu uvijek da klimnu glavom kada šef nešto pomisli ili predloži. Klimoglavci su oni koji koriste parolu ne talasaj da ne bi počelo da se radi. Klimoglavci su po pravilu eksperti za politički marketing koji iza sebe imaju po nekoliko izgubljenih kampanja. Klimoglavci su po pravilu likovi koji u svojim izbornim jedincima ili čak stranačkim bazama po opštinama iz kojih dolaze nikada nisu ostvarili izbornu pobjedu. Klimoglavci su po pravilu oni kojima je poltronski odnos prema šefu stranke donio solidnu funkciju u stranci, dobru poziciju u izbornom štabu i po mogućnosti pristup stranačkom budžetu. To su eksperti kojima su svi projekti na kojima su radili propali ili im je savjetnička pozicija prvo radno mjesto u životu. Klimoglavci provode eksperimente nad našim životima i našom budućnošću.

Koju to cijenu mi u agencijama plaćamo u oba slučaja, radili ne radili u izbornim kampanjama?

Smeta im kada komentarišemo i kada im predviđamo izborni debakl, smeta im kada ne želimo da radimo za loše programe kao što ne bi radili ni za loše proizvode, smeta im što kao građani mislimo svojom glavom i što naglas govorimo to što mislimo a vrhunac je kada nam kažu da prvo osnujemo svoju partiju pa onda pričamo to što pričamo. U suštini svi su/smo im krivi za loš izborni rezultat osim njih samih. I još kada u to ubijede svoga lidera onda će dobiti priliku da još jednom u naredne 4 godine pokušaju eksperiment i dokažu svoje znanje iz političkog marketinga. Nama je ipak ljepše kada znamo da nismo pomogli prodaju lošeg proizvoda.