#PROACTIVE World Cafe: Naučna pismenost – akademska privilegija ili pravo svih?

#PROACTIVE World Cafe: Naučna pismenost – akademska privilegija ili pravo svih?

Autorka: Nataša Kilibarda

Najpre, šta znači biti naučno pismen? — Znati da imati mišljenje nije uvek isto što i misliti i znati misliti, usvajati u praksi dokazane činjenice kao reper za donošenje informisanih odluka. Bilo to vezano za odabir vakcine protiv koronavirusa, verovanje (ili ne!) u kemtrejlse, dnevni unos soli ili šećera, pa i to da znamo na kojoj strani nam se nalazi slepo crevo ili žuč.

Da smo, pak, u nezavidnoj poziciji sa naučnom, (medijskom, digitalnom, tehničkom, pa i algoritamskom) pismenošću — ili da smo najmanju ruku neupućeni i površni kao kolektiv planete na kojoj živimo — saznajemo u toku pandemije, rata u Ukrajini, zemljotresa u Turskoj i Siriji, ali i niza prirodnih i društvenih katastrofa koje su nas zadesile u prethodnih par godina.

Gde smo pogrešili i šta smo zaključili tokom PROACTIVE World Cafea o naučnoj pismenosti?

Da je u ovakvim slučajevima, gomilanje termina poput ovih i onih oblika pismenosti — iako potrebnih — često pokazuje kao kontraproduktivno. Naučna pismenost je, na kraju, davno zaboravljena umetnost opšte kulture i informisanosti koja nas „tera“ da povezujemo slike, ton i različite informacije i znanja u nove, naše, akcije i odluke.

Naučna pismenost ne traži da svako od nas ponavlja tuđe mišljenje bez preispitivanja i skeptičnosti — nauka želi samo da, za početak, mislimo.

Mi, naučni komunikatori, istraživači, naučni novinari i stručnjaci dužni smo da razgovaramo o nauci i informišemo ljude na njima prijemčiv način prečišćen od naučnog žargona.

Na kraju, jezik i način na koji prenosimo informaciju je važan. Koliko često smo čuli od roditelja i od samih nastavnika da nam matematika, van sabiranja, oduzimanja — eventualno množenja i deljenja — neće trebati ni za šta u životu. Poruka koja se time šalje deci nedvoisleno daje uput za otpor prema matematici, iako nas ona uči kako da rešavamo probleme i potrebna je i mladom i nešto iskusnijem mozgu.

Recimo, da vas pitam šta je veće 2/3 ili 3/5 možda ne biste znali bez papira i digitrona, i to je očekivano i u redu. Međutim, ako bih vas pitala — šta je optimalnije, da imate dve boce vina na tri osobe ili tri flaše na pet osoba, znali biste šta biste odabrali. Dve flaše na troje ljudi.

I to je, jednim delom, to — naučna pismenost.

 

Leave a Reply