Šta je to što blogere i blog postove u Bosni i Hercegovini čini vrlo značajnim i zanimljivim

Ljudi koji nisu blogeri i ljudi koji ne čitaju blog postove uglavnom i nisu baš fascinirani blogovima i blogerima. Pamtim prvi kontakt sa jednim zvaničnim blogerom, sa čovjekom koji je došao na Proactive 9 kao bloger i predstavnik zajednice blogera, Ronijem Kordišem. Iako sam moj vlastiti blog otvorio još 2005.godine i na njemu nisam objavio ni jedan tekst, pitao sam ga šta su to blogovi, ko su blogeri, i zbog čega pišu postove koje pišu. Bio je jako ljubazan, ali mi nije znao objasniti zašto piše i objavljuje blog postove. Poslije sam upoznao desetak blogera čiji su postovi jako čitani i popularni i također su se namučili objašnjavajući, bez jasnog objašnjenja zašto se bave pisanjem.

Istini za volju, i pitanje je glupo. Kako uopće nekoga pitati zašto voli nešto što voli i kako uopće dati odgovor zašto volimo nešto što volimo?

Rekoh, i nisu baš fascinirani, a zapravo status blogova i blogera nije tako kraljevski kako će to zvučati u njihovim tekstovima, u njihovim prezentacijama, i u doživljajima njihovih prijatelja i fanova. Teško je izvesti tačnu analizu njihovog značaja i uticaja i nije sporno da postoje krugovi ljudi koje inspirišu i oduševljavaju, ali nije sporno ni to da taj uticaj nije tako dubok i širok kakav je slučaj sa američkim blogerima i blogovima. Sam sadržaj tekstova je u značajnoj mjeri kvalitetan a iskustva korisna s tim da postoji jedno odstojanje: takve i slične doživljaje, pa i inspirativnije, pa i duhovitije, doživljavaju i ljudi koji ne pišu blogpostove; profesori u osnovnim i srednjim školama, socijalni radnici, fotografi, novinari, kolekcionari, trgovci – ljudi koji mnogo komuniciraju i doživljavaju pregršt zanimljivih stvari koje ne zapisuju.

Dojma sam da tekstovi koje objavljuju bh.blogeri nisu ubojiti u mjeri u kojoj bi se kompanije na atmosferu blogovanja kompanije naslanjale strateški i dugoročno, obzirom da je društvo formirano na vrijednostima i trendovima koje kudikamo brže i efikasnije formiraju drugi mediji i drugačiji ljudi. Uprkos tome, interes kompanija je sve prisutniji, a fenomenologija blogpostovanja sve interesantnija široj zajednici u Bosni i Hercegovini. Uz sasvim različite socijalne kontekste i pozadine, blogere u Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Americi, Kanadi, Japanu… bilo gdje povezuje strast. Koja je u Bosni i Hercegovini i zemljama regije često i intenzivnija, obojena onim prkosom po kojem se raspoznajemo na bilo kom kontinentu i na bilo kom forumu.

I pišu. Ima poučnijih doživljaja i zanimljivijih momenata i fascinantnijih koincidencija i duhovitijih slika od onih koji oni predstavljaju, ali ti doživljaji i momenti i slike neće biti zapisani. I stalno pišu, i pišu uprkos svemu, i ni sami ne znaju zašto pišu. I to je toliko sjajno. Rade ono što bi radili i kada ne bi morali ništa raditi. Zar svaki čovjek ne treba nešto što bi radio onda kada ne bi morao raditi ništa?

U tome je mudrost, dubina, potencijalna energija i vrijednosna nepokorivost autora i njihovih tekstova u Bosni i Hercegovini. Velike kompanije i organizacije sve to, dakako, prate i čekaju. I znaju kakvo je pogonsko gorivo strast, i ništa im neće promaknuti. Već ste primijetili tragove koketiranja sa blogerima i njihovim tekstovima? Fino. Tek je počelo.