Testament za Facebook
Dese se tako dani u kojima otvoriš Facebook a on te obavijesti da XY ima taj dan rođendan. Pa te prođe jeza zbog te informacije, jer XY već odavno nije na ovom svijetu. Pred očima ti se izredaju slike vaših druženja, razgovora, poruka, svega onog što vas je vezalo i svega onog što je tek trebalo da vas poveže. Onda pomisliš kako je Mark glupo smislio sve to jer eto, profili “žive” i nakon što njihovi vlasnici odu na onaj svijet. Ko zna, možda mu je u planu da dobaci i do tamo, da nas uveže za sva vremena i na sve načine.
Međutim, dok se to ne desi, ja ću se štrecati na svaki takav rođendan.
Znam da malo ko voli pričati o smrti, odnosno uopšte razmišljati o tome šta će biti nakon njega. Ne volim ni ja. Desi se nekad da pomislim kako me nekad neće biti i na momenat se zaledim u mjestu i malo mi nestane zraka u plućima. Po pravilu mi takve misli znaju doći u glavu uveče, tako da sve bude malo strašnije 😀
Ali, to je realnost – svako od nas će doći do kraja nakon kojeg više neće moći popraviti nijednu stvar u svom životu.
Mnogi kažu “Šta me briga šta će biti poslije, ionako mene neće biti!”
I to je sasvim ok razmišljanje jer fakat – niko se nije vratio pa da znamo da je tako nešto moguće.
Realno, svijet će nastaviti da postoji sa svim svojim manama i vrlinama, a čak i ako nas neko bude ogovarao nakon što odemo – mi za to nećemo znati.
Ipak, ja sam mužu davno rekla da, u varijanti da ja odem prije, obriše moje profile na društvenim mrežama. Da, vodila sam takav razgovor sa njim, što? 😀 Možda je to zato što sam već nekoliko puta zadrhtala nad tim “živim” profilima prijatelja koji su prerano otišli. Pomisao da se tako sa onoga svijeta “javljam” ekipi na Facebooku ili Twitteru a da ne mogu bar napraviti selfie ili fotkati ručak mi je strašna. Zato sam odabrala brisanje.
Šta se inače dešava sa profilima na društvenim mrežama nakon što neko umre?
Facebook je u stvari vodio računa o tome i omogućio porodici pokojnika da napravi jednu od dvije stvari. O tome više možete pročitati na https://www.facebook.com/help/150486848354038
Prva varijanta je da se od tog profila napravi nešto kao “spomen profil”. Meni lično ne odgovara, ali vjerujem da ima ljudi koji će je odabrati. Ovakvi profili pored imena dobiju oznaku da se radi o preminuloj osobi i ne pojavljuju se više u napomenama za rođendane i praćenje.
Druga opcija je da se podnese zahtjev za brisanje profila. Potpuno i totalno brisanje, naravno.
Tako da znate i za to. Moguće je. I možda nije loše napraviti bar nešto od to dvoje. Iz poštovanja prema osobi koje više nema.
Twitter je takođe omogućio da ih kontaktirate i zamolite brisanje profila. Više o tome imate ovdje https://support.twitter.com/articles/87894
Nije na Twitteru možda toliko ni vidljivo kad neko umre, jer nemamo sve te napomene kao na Facebooku. Međutim, ima varijanta kad se prijavite na neki od onih automatskih servisa pa stalno izlazi pratiocima kako je XY prestalo pratiti toliko i toliko ljudi.
Opet kažem – različiti smo i možda sve ovo nekome ne smeta ili ne vidi ništa sporno u tome. Svako neka odluči za sebe i za svoje najbliže. Sad bar znate da možete.
