Zašto se tako lako odlučimo za kupovinu robe koja se prodaje na Facebooku?
Jeste li se vi ikad pitali zbog čega je toliko zastupljena prodaja raznih stvari putem Facebooka? Ja sam prije par dana došla do jednog zaključka, a ovo je najbolji način da provjerim koliko se ljudi slaže sa njim, odnosno koliko sam u pravu.
Koliko ste vi puta kupili nešto od prodavca koji vam je došao na vrata ili u kancelariju, na radno mjesto?
Ja sam mnogo puta na takve kupovine potrošila novac. Ono što je još karakterističnije za te kupovine je to da mi objektivno nije trebala nijedna od tih stvari. Kad kažem ‘nije trebala’ mislim na to da nikad ne bih u planiranoj kupovini tražila takve stvari.
Znate one sitnice poput krema i kremica, magičnih krpa za svaki dio namještaja posebno, sjeckalica, masažera i sl. Sitnice koje vam se u trenutku dok prodavač priča o njima čine kao najpotrebnije na svijetu, a nakon što ih upotrijebite jednom zaboravite gdje stoje.
Činjenica, najskuplje knjige sam kupila tako, a nije baš da su mi bile neophodne. Šta ću kad je prodavač iz „Mladinske knjige“ bio tako zaljubljen u njih i jednostavno prenio na mene taj osjećaj, a meni ne treba puno da kupim knjigu. Kasnije sam se godinama mučila dok me nisu izbrisali iz njihove baze, pošto su me zvali svako malo i nudili novitete 🙂
Ima nešto u tom nuđenju stvari u trenucima kad ti ni na kraj pameti nije da ti trebaju, odnosno u vrijeme kad najmanje razmišljaš o trošenju novca i kupovini.
Nisam psiholog, ali ako neki od njih pročita ovo može objasniti u komentaru postoji li naziv za to.
Ono što znam jeste da su propale mnoge zlatare, ali i dalje vrlo uspješno opstaju tete koje zlato prodaju po kancelarijama državnih preduzeća, opštinama, bolnicama i sličnim ustanovama sa sigurnim platama. Daju robu čak i na rate, naravno.
Ne prodaje se na takav način samo nakit. Knjige i sitnije stvari se nose u torbama na ramenu i prodaju od kancelarije do kancelarije, a krupne stvari poput posteljina i odjeće se dovezu pred firmu u kombiju i onda to žene kupuju na pauzi.
Kakve veze ovo ima sa prodajom putem Facebooka?
Jednostavno, to je društvena mreža koju koristimo da se družimo, sa prijateljima i poznanicima, da saznamo neke informacije i sl. Niko ne ide na Facebook sa namjerom da kupi nešto. Međutim, često desi da vidite neki oglas, podijeli prijateljica stranicu sa nakitom nakon što je kupila ogrlicu i već nakon par klikova dogovarate i vi da kupite nešto.
U životu van interneta planirane kupovine obavljate tako što napravite spisak šta vam treba i onda fizički odete u prodavnice u kojima se to prodaje. Na internetu planirane kupovine obavljate tako što odete na web stranice prodavnica koje prodaju robu koja vam treba.
Neplanirane, odnosno impulsivne kupovine nastanu tako što vam se pod nos stavi ono što vam u tom momentu nije ni na kraj pameti da kupite, ali vam se svidi. Samo je razlika u tome što vam u životu van interneta tu stvar donesu fizički pred vas, a na internetu vam iskoči reklama, neko vam to pokaže ili vam se jednostavno, zato što ste kliknuli Like na određenu stranicu, samo pojavi na vašem News Feedu.
Jedina stvar koja za sada sprečava masovniju neplaniranu kupovinu je to što nije toliko masovno rašireno plaćanje online, pa možda razmislite i odustanete ako vam ta stvar i nije toliko potrebna.
Razmišljam samo kako će sve izgledati kad se usavrše i prodavnice, pa proizvod koji vidite bude dostupan odmah na 2 klika, a i online plaćanje bude na tom nivou da ga većina bez problema koristi…
Trebaće mnogo samokontrole i suzdržavanja, kao i pažljivog biranja koga pratimo da bismo sačuvali novčanike 🙂
